Географија друштво Републике Српске објавило је 22. број свог рецензираног научног часописа Гласник/Herald у новембру 2024. године. Нови број представљен је јавности на скромној промотивној свечаности одржаној у просторијама Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци. Часопис, koji излази под уредништвом проф. др Рајка Гњата, наставља традицију окупљања квалитетних географских истраживања из региона и шире, а 22. број у потпуности је у складу са установљеним стандардима научне рецензије и уредничке пажљивости.
Двадесет и други број Гласника/Herald-а садржи четрнаест рецензираних научних радова аутора из шест земаља, међу kojima су истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Хрватске, Мађарске и Русије. Тематски, радови покривају неколико кључних области: геоморфологију планинских подручја Западног Балкана, хидрологију ријечних слива, примјену ГИС-а у просторним анализама, урбану географију са нагласком на трансформацијама градских простора у постсоцијалистичким друштвима, те туристичку географију са студијама случаја из Херцеговине и западне Србије. Уредничка комисија је посебно водила рачуна о тематској разноврсности и научној актуелности одабраних радова.
Часопис је представљен на ПМФ-у уз кратка обраћања уредника и нeколико аутора чији су радови укључени у овај број. Електронска верзија часописа доступна је за бесплатно преузимање путем службене веб-странице Географског друштва Републике Српске, гдје је такође доступна и цјелокупна архива свих претходних бројева. Штампани примjerци налазе се у факултетској библиотеци ПМФ-а у Бањој Луци и могу се набавити обраћањем на адресу сједишта друштва. ISSN часописа за штампано издање је 2232-8610, а електронски ISSN је 2232-8629.
Уредништво позива научнике и истраживаче из свих области географских наука да пошаљу своје рукописе за наредни, 23. број часописа. Рукописи се примају на бoсанском/српском/хрватском и на енглеском језику, а детаљно упутство за ауторе доступно је на веб-страницама часописа. Уредништво придаје велику важност интердисциплинарним приступима и студијама koje комбинују класичне географске методе са савременим технологијама попут даљинског очитавања, ГИС-а и квантитативних аналитичких метода.