Свjетска метеоролошка организација (WMO) и америчке Национална ваздухопловна и свемирска администрација (NASA) и Национална управа за океане и атмосферу (NOAA) објавиле су глобалну анализу климе у 2019. години.

Година 2019. била је друга најтоплија година у 140 година инструменталних мјерења, са одступањем глобалне температуре копна и океана од просјечне за + 0.95°С (само 0.04°С мање од најтоплије 2016. године).

Годишња глобална температура у 2019. години била је 1.1°С топлија од просјечне у периоду 1850‒1900. године који се користи као илустрација за прединдустријске услове. Година 2019. била је 43. годинa заредом (од 1977. године) са глобалном температуром вишом од просјека 20. вијека.

Пет најтоплијих година у периоду 1880–2019. године забиљежено у посљедњих пет година (2015–2019), а 9 од 10 најтоплијих година догодило се након 2005. године. Просјечне температуре посљедње пентаде (2015‒2019) и декаде (2010‒2019) највише су од када се врше инструментална мјерења.

У 2019. години забиљежена је и рекордна температура Свјетског океана. Температура океана била је око 0.075°С виша од просјечне у периоду 1981–2010. године. У 2019. години количина топлоте у океану (Ocean Heat Content ‒ OHC) у површинских 2000 метара била је највиша у 70-годишњем периоду мјерења ‒ за 228 ZJ (зета џула; 1 ZJ = 1021 џула) изнад просјечне у периоду 1981–2010. године. Пет највиших OHC забиљежено је у посљедњих пет година (2015–2019). Највеће загријавање присутно је у Атлантском и Јужном океану (посебно у близини антарктичке циркумполарне струје, 40–60° ј.г.ш.).

Површина поларног морског леда наставила је тренд смањења и у 2019. години. На Арктику и Антарктику забиљежена је друга најмања годишња покривеност морским ледом у периоду 1979–2019. године.

У Европи 2019. година била је друга најтоплија година (0.04°С хладнија од рекордно топле 2018. године). Године од 2014. до 2019. сврстале су се међу шест најтоплијих година на европском континенту. Свјетска метеоролошка организација наводи да су у 2019. години за вријеме јаких топлотних таласа током јуна и јула нови национални рекорди температуре ваздуха забиљежени у Француској (46.0°С измјерених 28. јуна у Вераргу), Белгији (40.2°С измјерених 24. јула у Англеуру), Њемачкој (42.6°С измјерених 25. јула у Лингену), Луксембургу (40.8°С измјерених 25. јула у Штајнселу), Холандији (40.7°С измјерених 25. јула  у Гилзе ен Ријену) и Великој Британији (38.7°С измјерених 25. јула у ботаничкој башти Кембриџа). Норвешка је максималном температуром од 35.6°С измјереном у Лаксфорсу изједначила национални рекорд постављен 20. јуна 1970. године. У Норвешкој и Шведској постављени су нови рекорди температуре сјеверно од Арктичког круга ‒ Салтдал (Норвешка) 34.6°С и Маркушвинси (Шведска) 34.8°С.

Детаљну анализу климатских услова у 2019. години можете пронаћи на страници NOAA.

Извор: