Оригинални научни рад
UDC: 551.44(497.6)
DOWNLOAD .pdf


Милован Р. Пецељ1, Слободан Б. Марковић2, Млађен Јовановић2, Јелена Пецељ1
1 Одсјек за географију, Филозофски факултет, Српско Сарајево
2 Центар за квартарна истраживања, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад

 

Сажетак: Пећина Орловача je удаљена 10 км од Пала, односно 15 км од Сарајева. Улаз у пећину се налази на 948 м надморске висине. Истраживања Пећине су започета 1975., a садашњи главни улаз je проширен 1984. године. Тренутно je истражено око 2.500 м канала, тако да Орловача представља после пећине Вјетренице најдужи испитани спелеолошки објекат у Босни и Херцеговини. Током августа и септембра 2002. године на иницијативу Филозофског факултета реализован je пројекат туристичког уређења пећине. Уређено je око 500 м стаза за посетиоце у најатрактивнијем делу пећине.

Упоредо са пројектом туристичког уређења вршена су прелиминарна спелеолошка, биоспелеолошка, палеонтолошка и археолошка истраживања. Бројни и разноврсни фосилни остаци пећинског медведа упућују на велики палеонтолошки значај овог локалитета. Прелиминарни резултати биоспелеолошких истраживања говоре о присуству ендемичне ентомофауне. На падини испод главног пећинског улаза и улаза у Зовару и Округлу пећину нађени су археолошки артефакти из касног бронзаног доба. Научни значај поменутих открића наводи на потребу оснивања истраживачко-едукационог центра, који би поред пећине садржао и етно село које треба да се изгради на обалама Сињеве.
Кључне речи: биоспелеологија, Босна и Херцеговина, Пећина Орловача, Република Српска, спелеологија.


ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Пецељ, М. Р., Марковић, С. Б., Јовановић, М., & Пецељ, Ј. (2002). Нови резултати истраживања пећине Орловача. Herald, 7, 35‒43.