1925–2016.

Дана 24. 5. 2025. године навршило се сто година од рођења професора др Милоша Бјеловитића. Рођен је у Славонији, у Старим Плавницама поред Бјеловара. Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Бјеловару. Kао омладинац, 1943. године одлази у партизане и учествује у ратним операцијама у простору Билогоре. За учешће у рату одликован је Ореденом заслуга за народ са сребреном звијездом (Београд, 15. 5. 1949) и Медаљом за храброст (Београд, 15, 3. 1963). Током рата (1941-1945) писао је биљешке о ратним догађајима и занимљивe текстове о предјелима Билогоре, људима и животу становништва Западне Славоније, о страдању Срба у Бјеловарском крају за вријеме злогласне НДХ. По завршетку рата, у Загребу 1948. године, завршава прекинуто гимназијско школовање, што му омогућава наставак школовања и усавршавања. Студије географије завршио је на Географском одјелу Природословно-математичког факултета у Загребу 1955. године. Наставничку каријеру започео је одмах по завршетку студија као професор географије у гимназији у Мостару. Његов одговоран и професионалан рад, ентузијазам и прегалаштво, веома брзо примијетио је академик Миленко Филиповић, што је било довољно да већ 1957. године буде изабран за асистента на Kатедри за географију Филозофског факултета у Сарајеву. Од 1960. године ради као предавач на Одсјеку за географију Природно-математичког факултета у Сарајеву. Докторску дисертацију „Зеница и њена околина – економскогеографска студија“ одбранио 1965. године. У звање доцента на Одсјеку за географију ПМФ-а у Сарајеву, за предмет Привредна географија, изабран 1965. године, у звање ванредног професора 1973. а редовног професора 1979. године.

Током радне каријере, сем предмета Привредна географија, проф. др Милош Бјеловитић, предавао је Политичку географију те Регионалну географију Европе и СССР-а. Кључне научне радове, монографије и уџбенике остварио је у домену привредне географије, географије становништва и регионалне географије. Објавио је преко 400 библиографских јединица: 4 монографије, међу којим посебан значај има „Зеница и њена околина, економскогеографска студија“ у издању АНУ БиХ, 1968. и „Старе Плавнице, географска студија села поред Беловара“, ГД РС, 1999.; један универзитетски уџбеник: „Руска Федерација“ у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2006. год, те  преко тридесет научних радова, неколико стотина стручних и научно-популарних радова,  бројне приказе књига и сл.

У дугогодишњој научној и наставаној каријери, сем доприноса географској науци и нстави, професор др Милош Бјеловитић оставио је неизбрисив траг у раду Географског друштва Босне и Херцеговине (ГД БиХ). Немјерљив је његов допринос остварењу програмских циљева Друштва, афирмацији географске науке и наставе, организацији и извођењу бројних научних скупова и семинара, издању научних и научно-популарних часописа, оснивању подружница Друштва широм БиХ, сарадњи са сродним удружењима у бившој држави (СФР Југославији) и изван ње.  Већ 1959. године изабран је за секретара а 1964. за предсједника ГД БиХ. До одласка у пензију (1990) проф. др Милош Бјеловитић био је предсјеник  овог Друштва укупно 14 година, да би исте године, у знак признања и захвалности за огроман допринос раду и остварењима Друштва био изабран за његовог почасног предсједника без ограничења мандата.

Посебан допринос професор др Милош Бјеловитић остварио је на пољу издавачке дјелатности ГД БиХ.  Био је главни уредник часописа Географски преглед у два мандата (1974–1982), и том приликом уредио осам бројева. Као директор Географског института, у својству одговорног истраживача, са још 16 аутора, реализовао је научно-истраживачки пројекат „Географија Босне и Херцеговине“ (1973–1976). У периоду 1968–1972. године вршио је функцију предсједника Савеза географских друштава Југославије и био један од организатора Деветог конгреса географа Југославије, одржаног 1972.  године у Сарајеву.

Почетак рата у бившој СР Босни и Херцеговини (1992–1995) затекао је професора Милоша Бјеловитића у Сарајеву, у којем преживљава осам тешких мјесеци. Већ крајем 1992. године успијева изаћи из тог града, у којем више није било мјеста за декларисане српске интелектуалце, да би преко Београда стигао у Републику Српску, у Бању Луку, гдје се одмах, са еланом универзитетског наставника  који почиње каријеру,  укључује у наставни процес на Педагошкој академији, а затим у послове око оснивања Географског друштва Републике Српске (1993), Филозофског факултета (1994), те Природно-математичког факултета (1996). У том периоду активно учествује и у раду неколико научних скупова посвећених различитим питањима и проблемима развоја Републике Српске. Доласком у Бања Луку 1993. године, проф. др Милош Бјеловитић, са пуним радним временом, бива ангажован у наставни процес на Педагошкој академји (1993-1994), на Филозофском факултету (1994-1996), а затим на Природно-математичком факултету (1996-1997), да би, на овом факултету, у форми спољног сарадника, обављао повјерене наставне и научне активности све до 2008. године.

Одмах након оснивања Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци проф.  др Милош Бјеловитић покреће иницијативу оснивања послиједипломских студија географије и преузима улогу водитеља магистарског студија: Географија – регионални смјер. Овај студиј завршили су бројни полазници, а неки од њих су данас еминентни научни и наставни дјелатници Студијског програма Географија и Студијског програма Просторно планирање на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци.  У професионалној каријери био је водитељ постдипломских студија, ментор на изради бројних магистарских и докторских радова, организатор бројних семинара и научних скупова, гостујући професор на више универзитета широм Европе.

За укупан допринос развоју друштва те  науке и наставе професор др Милош Бјеловитић добио је више признања и награда, међу којима посебну вриједност имају:  Орден заслуга за народ, Медаља за храброст, Орден рада са златним вијенцем, Повеља музеја града Зенице, Плакета Универзитета у Сарајеву, Медаља Јован Цвијић, Плакета географског друштва Републике Српске, Плакета Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Професора др Милоша Бјеловитића, педантног наставника,  вриједног и одговорног научног радника, добронамјерног и пажљивог човјека, упознао сам као студент давне 1976. године на Одсјеку за географију Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву, гдје  сам слушао његова предавања. Увијек тачан, без кашњења, долазио је пред студенте, са кратким забиљешкама које је само повремено користио. Широко образован и елоквентан имао је стручна и занимљива предавања. Њих је често освјежавао корисним порукама, за које се може рећи да су биле искуствене, но прије свега добронамјерне, често родитељске. Његово богато наставничко искуство, невиђена радна енергија коју је посједовао и  широко образовање били су видљиви на сваком мјести, у учионици,  у оквиру студентске праксе, али и на семинарима Друштва широм Југославије, Европе и дијела Азије. На тим незаборавним путовањима микрофон је био углавном у рукама професора Бјеловитића врло често и по неколико сати током дана. На једноставан, научно-фундиран и прихватљив начин, тумачио је географску стварност простора кроз које смо пролазили доводећи је у међузависност природе, човјека и историјских процеса. Професор др Милош Бјеловитић био је заступник концепта географије као јединствене науке, образлажући га јединством географског простора. Тиме није порицао важност и улогу компонентних географских наука. Напротив, често је истицао њихов значај и неопходност специјализованих истраживачких приступа у проучавању  географских садржаја, процеса и проблема у географском простору.

Професора др Милоша Бјеловитића памтићемо и као човјека заслужног за подизање  бројног кадра на пољу географије. Био је ментор на изради више магистарских и докторских студија из области економске и регионалне географије. И кад није био у тој улози користио је сваку прилику да млађе колеге, своје ђаке и сараднике, којим сам и ја припадао, подстакне на рад, упорно понављајући да се само радом може доћи до успјеха. На приватном плану, памтићу га као искреног и оданог пријатеља, веома сензибилног и увијек добронамјерног човјека. Имао је увијек довољно времена и стрпљења, али и веома корисне савјете за своје колеге, пријатеље и сараднике. Ни једну животну ситуацију није видио безизлазном а проблем нерјешивим. До задњег дана живота био је оптимиста, вјеровао је у живот и људе. Упознао сам га и као пажљивог и оданог човјека супрузи  Вери,  брижног оца и поносног деду. Такав је био и остао до последњег часа.

Током агресије на Републику Српску Крајину (1995), на себи својствен начин, преживљавао је прогон српског становништва из Западне Славоније, а затим из Сјеверне Далмације и Лике, са Кордуна и Баније. Са супругом Вером, у границама скромних могућности, на проласку избјеглог и протјераног становништва кроз Бања Луку, дочекивали су, на љетној жеги, унесрећене људе, и нудили храну и пиће за освјежење. Неизмјерно је патио, како је то често истицао, „за изгубљеном Западном Славонијом“. Ипак дочекао је вријеме које је омогућило да оде и посјети родну кућу у Плавницама, Бјеловар  и Билогору, види да се дио протјераног становништва вратио на прадједовска огњишта и живот колико толико вратио у опустјела села и вароши. Све скупа, то је допринијело да ублажи бол изазвану прогоном и страдањем српског становништва и колико толико мирно оде на вјечити починак.

Нека је вјечна слава и хвала професору др Милошу Бјеловитићу за све што је урадио за географску науку и српски род.

Проф. др Рајко Гњато