Руски научници објавили су резултате дугорочног геокриолошког надзора у западном дијелу руског Арктика. Из њихових резултата сљеди да су просјечне годишње температуре порасле за скоро 3°C, а годишња количина падавина за 5‒10 %.

Највеће промјене у просјечној годишњој температури подлоге забиљежене су у зони типичне тундре. Просјечна стопа пораста температуре овдје достиже 0,056°C годишње. Од 1970. године у региону просјечна годишња температура ваздуха порасла је у просјеку за око 2,8 °C, што је близу „високог“ сценарија климатских промјена.

Такође, научници су забиљежили деградацију пермафроста (стално замрзнутог тла) у свим климатским зонама, осим типичне тундре.

У зони шумо-тундре отапање пермафроста започело је средином 1990-их и сада је достигло 7‒10 m у добро дренираним подручјима. Деградација пермафроста погодује активном развоју вегетационог покривача и помјерању граница биоклиматских зона према сјеверу. Од 1975. године ово помјерање износило је 30‒40 km. Научници су такође примијетили да загријавање климе доводи не само до појаве дрвенасте вегетације, већ и до повећања површина које заузима грмље, и уопште до благог смањења мозаичности пејзажа.

Извор: National Geographic РОССИЯ