Оригинални научни рад/Original scientific paper
UDC 711.553.2:327(497.11:497.2)
DOI 10.7251/HRLD1316043DJ
DOWNLOAD .pdf


Дејан Ђорђевић1, Тијана Дабовић1 и Неда Живак2
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија
2Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Бања Лука, Република Српска

 

Сажетак: Несигурност је једина ствар на коју се данас може рачунати у Србији. Утисак је да су транзиција којој се не види крај и доминирајући неолиберални концепт у економској и социјалној сфери буквално притерали систем просторног планирања уза зид. Штавише, са становишта планера готово да ништа није јасно: ко су главни учесници у планирању, ко доноси одлуке, која су правила игре па чак и где су границе игралишта. Просторно планирање је, додуше, увек представљало један облик прорачунатог ризика, али данас и овде је оно прост и чист ризик. Ситуација је критична на свим нивоима планирања, од националног, преко регионалног до локалног. Садашња пракса планирања у Србији је планер-центрична, у смислу да готово искључиво планери идентификују проблеме у простору и нуде алтернативе за њихово решавање. Премало је места остављено за другачије интересе и идеје, међусектоску координацију и синхронизацију партнерства између јавног и приватног сектора. Консеквентно, премало је места остављено за грађане, интресне групе и организације да у процесу планирања учествују, те да учествују и у процесу планске имплементације. Добар пример аутистичности система планирања у Србији је планирање пограничне зоне према Бугарској. У овом раду су приказани социјални и економски оквир у коме планирање у Србији данас делује скупа са проблемима који су се могли идентификовати унутар струке, пластично илустровани на поменутој студији случаја. Поред овог, у раду се пледира за увођење неопходних промена које би систем просторног планирања учиниле ефикаснијим.
Кључне ријечи: Систем планирања, транзиција, ограничења, пракса планирања, погранична зона, Србија.



THE WEAKNESS OF SPATIAL PLANNING IN SERBIA: SPATIAL DEVELOPMENT PLANNING OF BORDER AREA TOWARDS BULGARIA AS A CASE STUDY

 

Dejan Đorđević1, Tijana Dabović1 and Neda Živak2
1Faculty of Geography at Belgrade University, Republic of Serbia
2Faculty of Sciences, University of Banja Luka, Republika Srpska

 

Abstract: Uncertainty is the only thing we can count on in Serbia nowadays. It seems that never-ending transition and predominant neoliberal concept in both economical and social issues is still leaning our spatial planning system against the wall. Moreover, nothing is clean from the planners’ point of view: who are the main actors and referees, which are the rules of the planning game, and even where the playground boundaries are. Spatial planning has always been a kind of calculated risk, but here and now it seems like it is just pure and simple risk. The situation is critical on all levels, from national straight to local, due to the absence of the regional level. Most of the spatial planning institutions adhere to a traditional rigid planning model, which is deterministic, inflexible, with fixed land use regulations. The spatial planning system is predominantly planners’ centered, implying that it is the planner who identifies the problems and seeks for planning alternatives rooted exclusively in rational methods and objective determinants. There is little, or no room for different interests and ideas and consequently, hardly any room for various stakeholders and shareholders to take part in the planning process and the ensuing implementation phase. All these weaknesses are even more obvious when shown on the particular example: development planning of border area of Serbia toward Bulgaria. This paper deals with basic social and economic frame in which planning is performed in Serbia in recent years together with the main problems within the planning practice itself, shown on the mentioned case study. It also argues for the necessary changes aiming to increase the spatial planning system efficiency.
Key words: Planning system, transition, constraints, planning practice, border area, Serbia


ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Ђорђевић, Д., Дабовић, Т., & Живак, Н. (2013). Слабост просторног планирања у Србији на примеру планирања развоја пограничне зоне према Бугарској. Herald, 16, 43−59. doi:10.7251/HRLD1316043DJ
Đorđević, D., Dabović, T., & Živak, N. (2013). The Weakness of Spatial Planning in Serbia: Spatial Development Planning of Border Area Towards Bulgaria as a Case Study. Herald, 16, 43−59. doi:10.7251/HRLD1316043DJ