Велики корални гребен представља комплекс коралних гребена у Тихом океану у близини сјевероисточне обале Аустралије. То је најдужи и највећи комплекс коралних гребена на свијету.

Једно је од седам свјетских чуда природе, а од 1981. године налази се на UNESCO листи свјетске баштине. Морски парк „Велики корални гребен“ формиран је 1975. године.

Велики корални гребен протеже се отприлике у правцу сјеверозапад-југоисток дуж обале Квинсленда на више од 2.000 km, на удаљености од 16 km до 160 km од морске обале. Има површину од око 350.000 km2.

Гребен се састоји од 3.000 појединачних гребенских система, 760 рубних гребена, 600 тропских острва и око 300 коралних острва. Овај сложени лавиринт станишта пружа уточиште запањујућој разноликости морског живота, биљака и животиња ‒ од морских корњача, 1.500 врста риба, 4.000 врста мекушаца, око 240 врста птица и 134 врсте ајкула и ража, до 400 различитих тврдих и меких корала и мноштва морских алги (плус велика разноликост спужви, анемона, морских црва, ракова и других врста). Најразорнија животиња која насељава гребен је бодљикава морска звијезда (Acanthaster planci), која је смањила боју и привлачност многих гребена једући већи дио живих корала. Такође ово подручје је предмет великог научног интереса као станиште врста као што су дугонг („морска крава“) и велика зелена корњача којима пријети изумирање.

Гребени су формирани током милиона година од костура и скелетних остатака живих морских организама.

Гребен је формиран на плитком шелфу уз руб аустралијског континента, у топлим водама које омогућавају развој корала (не могу се развијати тамо гдје су просјечне температуре испод 21°C). Воде показују мало сезонских варијација: температура површинске воде је висока, креће се од 21°C до 38°C. Воде су углавном кристално чисте, са видљивoшћу до дубине од 30 метара.

Поред научног интереса, гребен постаје све важнији као туристичка атракција. Заједно са риболовом, туризам годишње привуче око 6 милијарди долара и подржава око 69.000 послова у Аустралији.

Научници су утврдили да је покривеност корала на гребену опала за готово 50 % између 1985. и 2012. године, као резултат штете настале усљед избјељивања корала, инвазивних врста (попут бодљикаве морске звијезде) и тропских циклона.

Главне пријетње за гребен представљају: глобално загријавање (глобално загријавање повећава температуру океана, а ако вода предуго остане преврућа, долази до избјељивања корала, а затим и њиховог угинућа), загађење мора и прекомјерни риболов.

Извор: Britannica, UNESCO, WWF