Генерална скупштина УН-а Резолуцијом 68/239 донесеном 2013. године прогласила је 31. октобар Свјетским даном градова. Први пут Свјетски дан градова обиљежен је 2014. године у Шангају. Динамичан развој градова и бројни  проблеми функционисања нарастајућих урбаних агломерација, од којих највећа  мегалополис Токаидо има преко 50 милиона становника, актуелизују питање граница урбаног раста. Градови су центри економске моћи и носиоци научно-технолошког и културног развоја. Поједини градови генеришу огромну финансијску и политичку моћ, утичу на развојне процесе и у другим државама, те их називамо глобалним градовима, „командним центрима свијета“. Преко 55% свјетске популације настањује градове, а најбржи демографски раст имају градови земаља у развоју. Преко 700 градова има милион и више становника. По неким процјенама до 2035. године највећи мегалополис биће Џакарта, а један од највећих Шангај. Урбанизација је глобални процес чија је динамика условљена научно-технолошким развојем, индустријализацијом и терцијаризацијом привреде, демографским развојем и процесима у руралним подручјима. Гранско и просторно преструктуирање  привреде, геополитичке прилике и природне катастрофе утичу на кретање радне снаге између држава и континената усложњавајући социоекономске, културне и еколошке промјене у урбаним срединама. Наглашена литоризација привреде утицала је на развој урбаних агломерација, од којих преко 130 градова са милион и више становника (укупно преко милијарду становника) у обалном и приобалном простору. Покреће  се питање њихове осјетљивости и могућности адаптације на климатске промјене и потенцијалне природне непогоде и катастрофе (земљотреси, цунами, промјене у висини свјетског мора,…). Управљање развојем градова (урбано управљање) један је од значајних аспеката развоја дефинисаних Агендом за одрживи развој 2030 (Одрживи градови и заједнице) и Новом урбаном агендом. Одрживи развој градова угрожен је глобалним процесима (демографским растом, неконтролисаним непланским нарастањем урбаних и субурбаних насеља, саобраћајем, социјалном кризом градова, недостатком станова и радних мјеста, урбаним сиромаштвом и инфраструктурним проблемима) као посљедицама несклада између динамике раста урбане популације и економског и инфраструктурног развоја.

    Савремени град мора одговорити на проблеме просторног уређења, социјалне средине и еколошких и безбједносних ризика. Нова агенда потенцира концепт „отвореног града“, информационе технологије  и развој „паметних“ градова (Smart city). Обиљежавање Свјетског дана градова има за циљ развој интересовања и одговорности међународне заједнице за урбанизацију као глобални процес, успостављање међународне сарадње у научној заједници и управљачким структурама и грађанским иницијативама у проналажењу одговора и погодних рјешења  за бројне изазове савремене урбанизације. Кроз образовни систем сугерише се укључивање генерација младих у активну дискусију о перцепцији града пожељног за живот и васпитавање за одговорно понашање у урбаној средини. Будућност било којег града није само одговорност управљачких структура, већ и сваког становника града те од њиховог заједничког доприноса просперитету и хуманијим условима живота овиси одрживи развој урбане средине.

                                                                                                                       Мира Мандић