Према посљедњем ажурирању званичне Црвене листе Међународне уније за заштиту природе (IUCN), европски бизон више се не налази у категорији рањиве врсте (Vulnerable) ‒ премјештен је у категорију врста близу угрожености (Near Threatened).

Велика стада дивљих бизона некада су тумарала Европом, што је забиљежено још на древним пећинским сликама. Али антропогени притисци, губитак станишта (крчење шума) и лов, проузроковали су смањење њихове популације, па је до 1920-их година овај највећи европски копнени сисар изумро (осим у зоолошким вртовима).

Напори за враћање бизона у њихово природно станиште започети су у Пољској педесетих година прошлог вијека.

Бројност европског бизона порасла је са око 1.800 у 2003. години на више од 6.200 у 2019. години, углавном у Пољској, Бјелорусији и Русији.

Бизони су распоређени у готово 50 крда (47), од којих је већина премала да би преживјела без наставка конзервацијских активности.

Упркос добрим вијестима за европске бизоне, посљедње ажурирање Црвене листе показало је да је изумрла 31 врста биљака и животиња, укључујући три врсте жаба из Средње Америке, 17 слатководних риба на Филипинима, дугоушастог слијепог миша лорда Хове и 11 биљних врста.

На Црвеној листи IUCN -а сада је 128.918 врста, од којих 35.765 пријети изумирање.

Извор: BBC, IUCN