Италија и Кина имају највише локалитета на UNESCO листи свјетске баштине. Обје државе могу се похвалити са по 55 локалитета свјетске баштине, укључујући историјска градска језгра Рима и Фиренце и обалу Амалфија у Италији, те Кинески зид и Забрањени град у Кини.

Свеукупно, на UNESCO листи свјетске баштине налази се 1121 локалитет у 167 држава.

Са 48 локалитета свјетске баштине, Шпанија се налази на трећем мјесту испред Њемачке (46) и Француске (45).

 

У складу са Конвенцијом о заштити свјетске културне и природне баштине, уписана добра представљају дио свјетске баштине са изузетном универзалном вриједношћу.

Од 1972. године када је усвојена Конвенција, до данас је на UNESCO листу свјетске баштине уписан укупно 1121 локалитет ‒ 869 културних споменика свјетске баштине, 213 природних споменика свјетске баштине и 39 мјешовитих.

Прекограничних локалитета на Листи свјетске баштине је 39. 

Два локалитета су скинута са Листе свјетске баштине (Долина Лабе са градом Дрезденом у Њемачкој и Уточиште арабијског орикса у Оману).

На Листи угрожених добара свјетске баштине налази се 53 локалитета.

Списак свих локалитета на UNESCO листи свјетске баштине по државама можете погледати ОВДЈЕ.

Уписана добра из Босне и Херцеговине на UNESCO листи свјетске баштине су: мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, подручје Старог моста старог града Мостара и Стећци ‒ средњовијековни надгробни споменици.

Извор: World Economic Forum, UNESCO