Планински биодиверзитет тема је овогодишњег Међународног дана планина, који се обиљежава 11. децембра.

Планине заузимају 27 % копнене површине, а у планинама живи 15 % свјетске популације (1.1 милијарда).

Планинска подручја чине око половине свјетских жаришта биодиверзитета и 30 % свих кључних подручја биодиверзитета (Key Biodiversity Areas).

Планине су станишта 25 % копненог биодиверзитета.

28 % свих шума на планети налази се у планинама.

Од 20 биљних врста које чине 80 % свјетске хране, 6 их је поријеклом из планинских подручја: кукуруз, кромпир, јечам, сирак, парадајз и јабуке.

Планине су дом многим угроженим врстама.

Више од половине човјечанства свакодневно се за снабдијевање водом ослања на планинску слатку воду. Планине обезбјеђују 60‒80 % слатке воде у свијету.

Планине и њихов биодиверзитет пружају човјечанству воду, храну, лијекове и енергију, те регулишу климу, воду, земљиште и квалитет ваздуха.

Планине имају кључну улогу у коришћењу обновљивих извора енергије, посебно хидроенергије, соларне енергије, енергије вјетра и биогаса.

Велики значај за преживљавање планинских заједница има планинска пољопривреда.

Љепота планинских екосистема омогућава развој туризма који доноси приходе за планинске заједнице. Планински туризам чини око 15–20 % глобалне туристичке индустрије.

Климатске промјене, неодрживе пољопривредне праксе, комерцијално рударство, сјеча шума и криволов утичу на планински биодиверзитет. Поред тога, промјене земљишног покривача и начина његовог коришћења, као и природне катастрофе, убрзавају губитак биодиверзитета и доприносе стварању крхког окружења за планинске заједнице. Деградација екосистема, губитак средстава за живот и миграција у планинама могу довести до напуштања културних пракси и древних традиција које су генерацијама одржавале биодиверзитет.

Уједињене нације су 2002. годину прогласиле Међународном годином планина УН-а. Први међународни дан планина први пут је прослављен сљедеће 2003. године.

 Извор: FAO