Обиљежавајући годишњицу публиковања првог Извјештаја о тропским подручјима, који је представљен 29. јуна 2014. године, као резултат сарадње дванаест водећих истраживачких институција за тропске области, Генерална скупштина Уједињених нација је 2016. године усвојила резолуцију A/RES/70/267 према којој се 29. јун обиљежава као Међународни дан тропских подручја.

 

Тропи су дефинисани као предјели на Земљи између Ракове и Јарчеве обратнице (тј. између сјеверног и јужног повратника). Иако топографија и други фактори доприносе климатским варијацијама, тропска подручја су обично топла са малим сезонским варијацијама дневних температура. Важна карактеристика тропа је и стално влажна клима у предјелима близу екватора, док се сезоналност падавина повећава са удаљавањем од екватора.

У тропској зони налази се скоро 95 % укупне површине мангрових шума на свијету и чак 99 % свих врста мангрова.

У тропској зони налази се нешто више од половине обновљивих извора воде у свијету (54 %), али скоро половина становништва сматра се рањивим на стрес узрокован недостатком воде.

Биолошка разноликост је највећа у тропским подручјима. Међутим, и губитак биолошке разноликости такође је већи у тропским подручјима него у остатку свијета.

Тропска подручја суочавају се са неколико великих изазова као што су: климатске промјене, крчење шума, урбанизација и демографске промјене.

Поводом Међународног дана тропских подручја објављен је нови Извјештај о стању тропа 2020.

– Иако су тропска подручја и даље много мањи емитери CО2 (20 %), како према укупној емисији, тако и по глави становника, у поређењу са остатком свијета, емисије CО2 су се повећале у тропима већом брзином у поређењу са остатком свијета. У тропима се укупна емисија CО2 повећава од 2010. године, од 0,5 % до 72 % у различитим тропским регионима. Брзорастуће економије у Јужној Азији и Југоисточној Азији биле су највећи покретачи повећане емисије CО2 у тропима.

– Деградација земљишта и даље утиче на заједнице кроз појачану дезертификацију и губитак површинског слоја тла који је веома битан за пољопривреду. Заједно са све већом оскудицом воде, то повећава ризике за пољопривреду и биолошку разноликост на глобалном нивоу, а посебно за тропе због веће рањивости многих тропских популација.

– Глобално, површина пољопривредног земљишта није се значајно промијенила у посљедњих 27 година; међутим, у тропима је повећана (и у површини и у продуктивности). Мада забрињава прелазак са усјева за храну на усјеве за биогориво у неким регионима, који обезбјеђују приход од трговине, али потенцијално су штетни за одрживост и самоовисност заједнице.

– Процјењује се да је 33 % врста корала угрожено и изложено већем ризику од изумирања у односу на већину других група организама.

– Системи коралних гребена суочавају се са бројним локалним и регионалним претњама (нпр. деструктивним техникама риболова и загађивањем), као и глобалним пријетњама (нпр. избјељивање корала усљед загријавања океана због климатских промјена).

– Подручје мангрова повећано је у свим тропским регионима, осим сјеверне Африке и Блиског Истока, мада стопа раста успорава.

– Улов дивљих морских риба наставио је да расте, а улов у тропима расте брже него у остатку свијета.

– Производња аквакултура у тропима наставља да се повећава. Раковачка аквакултура већа је у тропима, док у остатку свијета наставља да доминира у аквакултури риба.

– Број врста за које је процијењен статус пријетње и даље се глобално повећава. У тропима је повећан удио угрожених птица и сисара, док је примијећен пад броја угрожених водоземаца, гмизаваца и биљака.

– Удио глобалног копненог подручја под заштитом се и даље повећава, иако Ајачи циљ биолошке разноликости од 17 % копненог подручја под заштитом до 2020. године вјероватно неће бити испуњен. Заштита унутар тропа тренутно је боља него у остатку свијета, а неке тропске области имају заштићено више од 20 % своје копнене површине.

– Морска заштићена подручја такође су повећана посљедњих година. Повећавају се већом брзином од копнених заштићених подручја. Степен заштите у међународним водама.

– Површине под шумама глобално се смањују. Површине под шумама смањују се и у тропима, иако стопа губитака почиње да успорава.

– Иако су непрестана побољшања присутна у тропима, велика већина екстремно сиромашних живи у тропским земљама (85 %). Између 1990–1994. и 2015–2019. године удио људи који живе у екстремном сиромаштву у тропима смањио се за 22,4 процентна поена, односно за око једне трећине (35%). Међутим, процјене показују да је скоро 670 милиона људи остало у екстремном сиромаштву током 2018. године. У само пет земаља (Нигерија, Демократска Република Конго, Етиопија, Индија и Бангладеш) живи 50 % екстремно сиромашних у свијету.

– Пад умјереног сиромаштва је у најбољем случају скроман. У тропима проценат људи који живе у умјереном сиромаштву смањио се са готово 70 % почетком 1990-их на 45 % посљедњих година. Међутим, укупан број људи који живе у умјереном сиромаштву и даље је већи од 1,3 милијарде и повећао се од 2014. године.

– Након неколико деценија напретка у побољшању стопе неухрањености, посљедњих година дошло је до преокрета у трендовима, нарочито у области тропа. Процјењује се да се укупан број људи захваћен подхрањеношћу у свијету повећао са 804 милиона у 2016. години на готово 821 милиона у 2017. години. У тропима се удио становништва који је подхрањен смањио са 20,3 % у 2000. години на 13,6 % у 2016. години. Међутим, између 2014. и 2016., у региону је расла преваленца подхрањености, а погођено је додатних 15,7 милиона људи.

– Стопа урбанизације у свијету нагло је порасла од 1980. године, повећавајући се са 39 % на 55 % у 2018. У том периоду, градско становништво је порасло са 1,7 милијарди на 4,2 милијарде. Иако у тропима живи више људи у руралним срединама него у урбаним центрима, градови расту брже. Између 1980. и 2018. године, удио људи који живе у тропским градовима порастао је са 30 % на 47 %. До 2018. године у тропским урбаним подручјима живјело је више од 1,5 милијарди људи.

– Средином 20. вијека већина тропских земаља имала је очекивани животни вијек по рођењу мањи од 50 година. До 2017. године, упркос томе што још заостаје за остатком свијета, већина тропских земаља, са само неколико изузетака, сада очекује да животни вијек буде дужи од 60 година.

– Број људи у доби од 15 до 49 година који живе са ХИВ-ом у тропима много је већи него у остатку свијета. У 2018. години, процјењено је да је 16,8 милиона људи у доби од 15 до 49 година у тропима живјело са ХИВ-ом, у поређењу са 7,3 милиона у остатку свијета. Међутим, од врхунца на прелазу вијека, удио људи који живе са ХИВ-ом значајно се смањио.

– Стопе обољевања од маларије у глобалу су опале за 25 % у периоду између 2000. и 2017. године, а број случајева опао је са 241 на 223 милиона. Процјењује се да је током 2017. године 97 % случајева маларије забиљежено у тропима. Нажалост, у неким регионима побољшање је стагнирало.

– Процјењује се да се 62 % свих нових случајева ТБ-а у 2018. години (више од 6 милиона) догодило у тропима, а учесталост ТБ-а у тропима је више него двоструко већа у односу на остатак свијета.

– Смрт мајки, новорођенчета и дјеце наставила је опадати широм свијета и у тропима; међутим, премало жена, деце и адолесцената има приступ основној, квалитетној здравственој заштити и образовању у тропима.

– Просјечне године школовања и даље се повећавају у цијелом свијету и у тропима, мада се јаз између тропа и остатка свијета врло мало промијенио између 2000. и 2017. године.

– Писменост младих у тропима и даље расте заједно са годинама образовања, мада забринутост око квалитета образовања остаје.

– Стопа писмености код одраслих знатно је нижа у тропима него у остатку свијета. Иако се описмењавање у тропима побољшало, јаз између тропа и остатка свијета се повећао од 2000. године.

– Кључне избjегличке кризе тренутно у тропима укључују оне у Бурундију, Централноафричкој Републици, Демократској Републици Конго, Нигерији, Мјанмару, Јужном Судану, Венецуели и Јемену.

– У 2017. години, процијењено је да је 89 % свјетске популације имало приступ квалитетном извору воде, што је пораст са 80 % у 2000. години. Изван тропа, приступ се повећао са 87 % у 2000. на 93,5 % у 2017. години, док је промјена у тропима била са 71 % на 82 %.

– У тропима је нешто више од 79 % људи имало приступ електричној енергији у 2017. години, у односу на 58 % у 2000. Иако се приступ значајно побољшао, и даље је знатно нижи него у остатку свијета, гдје 96,5 % људи има приступ електричној енергији. Скоро 700.000 људи у тропима нема приступ електричној енергији, што чини 82 % оних који немају приступ електричној енергији широм свијета.

– У 2017. години 49,7 % свих људи користило је интернет, што је пораст од само 7 % у 2000. У остатку свијета употреба интернета далеко превазилази ону у тропима, гдје је прешла 50 % у 2015. години.

Извор:

– State of the Tropics (2020) State of the Tropics 2020 Report. James Cook University, Townsville, Australia. https://www.jcu.edu.au/__data/assets/pdf_file/0007/1146292/SOTT-Report-2020-Web.pdf

https://www.un.org/en/observances/tropics-day