Очекивано трајање живота у земљама Европске уније повећавало се током посљедњих деценија, али је раст успорио посљедњих година у многим земљама.

На нивоу Европске уније, очекивано трајање живота при рођењу достигло је у 2018. години 81 годину. Најдуже очекивано трајање живота међу земљама ЕУ имале су Шпанија и Италија (преко 83 године).

Очекивано трајање живота при рођењу премашује 80 година у скоро двије трећине земаља ЕУ. Око 75 година износи у Бугарској, Летонији и Румунији.

Жене живе дуже од мушкараца у свим земљама ЕУ ‒ у просјеку готово 6 година дуже ‒ иако се овај јаз смањио за око годину дана од 2000. године, јер се очекивани животни вијек мушкараца повећавао брже од женског у већини земаља. Јаз међу половима у очекиваном трајању живота посебно је велики у Летонији и Литванији, гдје жене живе готово 10 година дуже од мушкараца, а такође је прилично велики и у Естонији (скоро 9 година). Највећи јаз присутан је у балтичким државама, док је разлика у очекиваном трајању живота жена и мушкараца најмања у Холандији.

До недавно, очекивано трајање живота расло је прилично брзо и константно у земљама ЕУ, повећавајући се у просјеку за око 2,5 године по деценији. Иако су неке земље током посљедње деценије забиљежиле прилично велики раст очекиваног трајања живота (нарочито балтичке земље попут Естоније), наведени раст је знатно успорио у неким западноевропским земљама попут Шпаније, Француске и Њемачке и прије пандемије COVID-19. У овим земљама раст очекиваног трајања живота износио је само око пола године између 2011. и 2018. године.

Пандемија COVID-19 додатно ће допринијети стагнацији дужине очекиваног трајања живота у 2020. години ‒ па чак и могућем смањењу ‒ у оним европским земљама које су тешко погођене пандемијом, попут Белгије, Француске, Италије, Шпаније, Шведске и Уједињеног Краљевства.

Шта неке државе чини повољнијима за дуг живот?

Начин исхране је главни фактор. Дуги животни вијек је чешћи у регионима са медитеранском исхраном, као што су Шпанија, Италија и Кипар. Бројне научне студије доказале су благодати типичне медитеранске исхране која је богата поврћем, воћем, орашастим плодовима, маслиновим уљем и рибом, са мањом употребом меса (посебно црвеног меса) и већине млијечних производа. Таква комбинација смањује ризик од можданог и срчаног удара (два главна узрока смртности на свијету). С друге стране, много је већа учесталост болести срца и крвотока у источној Европи, на Балкану и у балтичким државама.

Улагања у здравство такође играју значајну улогу. Швајцарска и скандинавске земље троше три или четири пута већи износ новца по становнику на здравствену заштиту од просјека у источној Европи.

Остали фактори који могу утицати на дуговјечност укључују одабир начина живота као што су конзумација алкохола и пушење, еколошка питања попут загађења ваздуха и генетике.

Као што показује графикон, дуг живот не мора значити здраву старост. На примјер, и мушкарци и жене у Бугарској су здрави и активни дуже него у Португалу, иако је њихов укупни животни вијек краћи.

Извор: Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), World Economic Forum