Одсјек за становништво при Одјељењу Уједињених нација за економска и социјална питања објавио је податке о свјетској популацији у 2019. години.

Детаљну анализу свјетске популације, као и анализу становништва по регијама и државама, са занимљивим графичким приказима, можете пронаћи у публикацији „World Population Prospects 2019, Volume II: Demographic Profiles“.

 

 

У 2019. години свјетска популација наставила је да расте, иако најспоријим темпом од 1950. године (1.1 % годишње у периоду 2015‒2020. године). Популација свијета средином 2019. године достигла је 7.7 милијарди (што је милијарду становника више од 2007. године и двије милијарде више од 1994. године).

Стопа раста становништва нарочито је висока (2.3 % на годишњем нивоу) у групи 47 најмање развијених земаља према Уједињеним нацијама, укључујући 32 земље субсахарске Африке.

 

Број становника смањује се у све већем броју земаља (као посљедица континуирано  ниских стопа фертилитета и великог исељавања у неким подручјима).

У укупно 27 земаља дошло је до смањења броја становника за више од 1 % од 2010. године. Највеће смањење забиљежено је у Сирији, гдје је број становника у 2019. години био 20 % мањи него у 2010. години усљед великог броја избјеглица и повећаног морталитета повезаног са тамошњим сукобом. Ионако високе стопе исељавања из Порторика, додатно су повећане након урагана Марија у 2017. години, па је као резултат тога број становника смањен за 18 % у периоду 2010‒2019. године.

У наведеном периоду број становника смањен је се за више од 5 % у још 8 земаља: Андори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Летонији, Литванији, Румунији, Сен Пјер и Микелону и Валис и Футуни.

У 14 од 27 земаља у којима је број становника смањен за више од 1 % између 2010. и 2019. године и стопа природног прираштаја била је негативна у наведеном периоду ‒ нпр. у Јапану забиљежено је 2.6 милиона умрлих више него рођених, а у Украјини готово 2.3 милиона.

У 23 од 27 земаља више људи напустило је земљу него што је имигрирало, односно нето међународна миграција била је негативна.

 

Удио младог становништва до 25 година у свијету износио је 41.2 % (удио становништва < 15 година износио је 25.6 %, а становништва старости 15‒24 године 15.6 %). Највећи удио становника млађих од 25 година забиљежен је у субсахарској Африци (62 %).

Удио радно способног становништва у свјетској популацији износи 49.7 %. Ова старосна група чини више од половине становништва у Европи (54.8 %), Сјеверној Америци (52.3 %), Јужној и Средњој Америци (50.4 %), Азији (52.2 %), те Аустралији и Новом Зеланду.

Удио старог становништва у глобалној популацији износио је 9.1 %. Највећи удио  становника старијих од 65 година присутан је у Европи (18.0 %) и Сјеверној Америци (16.4 %).

У 2018. години, по први пут, у свијету је било више особа старијих од 65 година него дјеце млађе од пет година.

Више је жена од мушкараца у старијој доби због дужег очекиваног животног вијека. Жене су чиниле 55 % становника старијих од 65 година и 61 % старијих од 80 година.

Број лица старијих од 80 година расте чак и брже од броја становника старијих од 65 година. Године 1990. у свијету је било 54 милиона људи старијих од 80 година. Тај број се готово утростручио у 2019. години (143 милиона).

 

Просјечна стопа фертилитета у свијету износила је 2.45 дјетета по жени. У посљедњих неколико деценија, практично у свим регионима свијета смањене су стопе фертилитета.

У субсахарској Африци, гдје је просјечна стопа фертилитета највиша, укупна стопа фертилитета смањена са 6.3 дјетета по жени у 1990. години на 4.6 дјетета у 2019. години.

У наведеном периоду, стопа фертилитета такође је смањена у сјеверној Африци и западној Азији (са 4.4 на 2.9), средњој и јужној Азији (са 4.3 на 2.4), источној и југоисточној Азији (са 2.5 на 1.8), Латинској Америци (са 3.3 на 2.0) и Океанији (са 4.5 на 3.4).

У Европи, Сјеверној Америци и Аустралији стопе фертилитета већ су и 1990. године биле испод просјека од два живорођена дјетета по жени и задржале су се до данас ‒ 1.7 у Европи и Сјеверној Америци, 1.8 у Аустралији и Новом Зеланду.

Док је 1990. године више од трећине свјетског становништва живјело у земљама гдје је стопа фертилитета већа од 4 дјетета по жени, у 2019. години свега 12 % свјетске популације живјело је у таквим условима високог фертилитета. У 2019. години, од укупно 36 земаља са стопом фертилитета изнад 4 дјетета по жени, 33 су земље субсахарске Африке.

Око 40 % свјетске популације живи у земљама са средњом стопом фертилитета, гдје жене у просјеку рађају између 2.1 и 4.0 дјетета.

Готово половина људи у свијету живи у земљи у којој је стопа фертилитета испод 2.1 живорођене дјеце по жени (у поређењу са мање од четвртине 1990. године). Између 1990. и 2019. године број земаља са врло ниском стопом фертилитета (испод 1.5 живорођене дјеце по жени) порастао је са 8 на 25.

 

Просјечна стопа наталитета износила је 18.2 ‰, а стопа морталитета 7.6 ‰. Смртност новорођенчади износила је 28 ‰, а смртност дјеце до 5 година 38 ‰. На глобалном нивоу стопа смртности новорођенчади смањена је са 61 смрти новорођенчади млађе од једне године на 1 000 живорођених у 1994. години на 28 у 2019. години, што представља смањење за 54 %.

У периоду од 2000. до 2017. године, смртност мајки на породу смањена са 342 на 211 смртних случајева на 100 000 живорођених. У 2017. години, двије трећине свих смрти мајки на породу догодило се у субсахарској Африци, гдје је стопа смртности мајки била 542 на 100 000 живорођених. Иако је и овај регион постигао знатан напредак у смањењу смртности мајки од 2000. године, смртност мајки и даље је готово 78 пута већа него у Аустралији и на Новом Зеланду, у којима је она најнижа у свијету.

 

Просјечни очекивани животни вијек при рођењу у свијету у 2019. години достигао је 72.6 година (8 година дужи него 1990. године). Очекивани животни вијек продужује се у свим регионима свијета, али највише у субсахарској Африци (61.1 година, скоро 12 година више него 1990. године). Ипак, очекивани животни вијек у тренутку рођења у најмање развијеним земљама свијета краћи је за 7.4 године у односу на глобални просјек, углавном због континуирано високих стопа смртности дјеце и мајки на породу, те као посљедица сукоба и умирања од ХИВ-а у неким земљама.

Јапан, Хонг Конг и Макао подручја су са најдужим очекиваним животним вијеком (више од 84 године). Земље са најкраћим очекиваним трајањем живота су Централноафричка Република, Чад, Лесото, Нигерија и Сијера Леоне (мање од 55 година).

Очекивано трајање живота жена дуже је од очекиваног животног вијека мушкараца за 4.8 година.

 

 

Извор:

United  Nations,  Department  of  Economic  and  Social  Affairs,  Population  Division  (2019). World Population Prospects 2019 (ST/ESA/SER.A/427).

United  Nations,  Department  of  Economic  and  Social  Affairs,  Population  Division  (2019).  World  Mortality  2019: Highlights (ST/ESA/SER.A/432).