Обим расељеног, избјеглог и протјераног становништва због рата, политичких и социјалних криза, насиља, прогона и кршења људских права у константном је порасту. Свјетски дан избјеглица 20. јун обиљежава се ове године у условима највеће политичке кризе и ратног сукоба у Европи послије Другог свјетског рата који свакодневно продукују присилно покретање становништва. Актуелна дешавања у Украјини потврђују политички карактер третирања проблема избјеглиштва и диференциран однос према различитом етничком, територијалном, културном и политичком поријеклу становништва које је због личне безбједности присиљено напустити мјеста сталног боравка.

По саопштењу UNHCR-a 2020. године преко 80 милиона људи у свијету било је расељено и требало помоћ међународне заједнице у рјешавању проблема смјештаја, исхране, лијечења и других потреба. Трајно рјешавње проблема избјегличке популације (право на боравак, повратак, запослење, образовање, социјална, културна, политичка и друга прaва) рјешавају се споро и дио избјеглог становништва никада их не ријеши. У процесу дезинтеграције Југославије, ратним сукобима, политичком амбијенту и међусобним конфронтацијама дошло је до великог помјерања становништва због личне безбједности из простора Хрватске, БиХ, Косова и Метохије. Више десетина хиљада интерно расељеног и избјеглог становништа још није остварилo сва законом загарантована права. Широм свијета милиони људи живе у избјегличким камповима.

Милиони дјеце одрастају у условима избјеглиштва, честим пресељењима, несташици и без могућности квалитетног образовања за потребе функционисања у 21. вијеку. Епидемија COVID-a је из фокуса јавности помјерила проблеме избјеглишта из простора Азије и Африке, највећу избјегличку кризу почетком 21. вијека, популарно названу „мигрантском кризом“. Једна од миграторних рута из Азије води и преко нашег простора, тзв. „балканска рута“. Различито третирање „мигрантске кризе“ и украјинских избјеглица од стране међународне заједнице (терминолошки, правно, социјално и медијски,…) потврђује политички дифренциран однос према избјеглом становништву. По статистици UNHCR-а из Украјине у земље тзв. „западног свијета“ избјегло је преко 6 милиона становника.

Број избјеглих у правцу Руске Федерације се не региструје, али по руским званичним изворима броји преко 1,5 милион становника. Без разлике како државе називале становништво које је напустило земљу рођења у условима политичке нестабилности и ратне опасности и како се односиле према овом становништву, њихови проблеми су исти. То су право боравка у другој земљи, право на рад и елементарна људска права, право на повратак. Њихова судбина овиси о хуманости добрих људи и политичкој вољи оних који су покренули ова дешавања. Хуманост сваког од нас може некоме помоћи. С тога се подсјетимо шта су о хуманости и доброти рекли неки великани мисли и дјела.

„Ниједан чин доброте, без обзира колико мален, није узалудан“ (Езоп).

„Човјек постаје великан сходно степену на којем ради за добробит других људи.“ (Магатма Ганди).

Више на линковима:

https://reliefweb.int/map/poland/refugees-ukraine-across-europe-07-june-2022

https://www.unhcr.org/globalappeal2022/