Термин жаришта биодиверзитета (енгл. biodiversity hotspots) увео је британски еколог Норман Мајерс у свом раду Threatened biotas: „Hot spots“ in tropical forests из 1988. године, за означавање биогеографских региона које карактерише висок степен ендемизма флоре и знатан степен деградације примарних станишта.

Да би неки локалитет био уврштен у жаришта биодиверзитета мора задовољавати два критеријума: мора садржавати најмање 1500 ендемичних врста васкуларне флоре (> 0.5 % укупног броја на свијету) и мање од 30 % природног вегетационог покривача (другим ријечима мора бити угрожен деградацијом примарних станишта).

Мајерс je 1988. године као жаришта биодиверзитета одредио 10 региона тропских шума, којима је 1990. године додао још 8 региона, међу којима и 4 екосистема медитеранског типа. Невладина организација Conservation International прихватила је концепт жаришта биодиверзитета и проширила Мајерсову листу.

Данас се укупно 36 региона у свијету квалификује као жаришта биодиверзитета. Некада су наведена жаришта биодиверзитета обухватала 16 % површине копна, али због уништења 86 % природних станишта данас обухватају свега 2.4 %. Упркос малој површини, имају велики значај за очување глобалног биодиверзитета јер садрже више од половине ендемичних биљних врста у свијету и готово 43 % ендемичних врста птица, сисара, гмизаваца и водоземаца. Већина жаришта биодиверзитета налази се у тропској зони и највећим дијелом представљају шумске заједнице.

Жаришта биодиверзитета:
у Европи: Медитеран и Кавказ;
у Африци: Гвинејски залив, Рог Африке, Источноафричка планинска област, Обалне шуме источне Африке, Мапуталанд–Пондоланд–Албани, Сукулентна област Кару, Капска флористичка област и Мадагаскар и сусједна острва у Индијском океану;
у Азији: Иранско-анатолијска висораван, Планине централне Азије, Хималаји, Јапан, Планине југозападне Кине, Индобурманска област, Западни Гати и Шри Ланка, Филипини и Сундски архипелаг;
у Океанији: Источномеланезијска острва, Полинезија и Микронезија, Нова Каледонија, Волацеа, Нови Зеланд, Југозападна Аустралија и Шуме источне Аустралије;
у Америци: Калифорнијска флористичка провинција, Сјеверноамеричке обалске равнице, Шуме бора и храста Сијера Мадре, Карипска острва, Средњоамеричке тропске шуме, Тумбес–Чоко–Магдалена, Тропски појас Анда, Атлантске шуме тропске Јужне Америке, Серадо и Валдивске шуме Чилеа.

Детаљније о одликама свих жаришта биодиверзитета можете прочитати на интернет страници организације Conservation International.