Међународни дан влажних станишта

40 % биљних и животињских врста у свијету који живе или се размножавају у овим подручјима;

преко 100 000 слатководних врста до сада идентификованих на влажним стаништима;

обална подручја нарочито велике биолошке разноликости;

30 % познатих врста риба (годишње се открије 200 нових слатководних врста);

много угрожених врста водоземаца и гмизаваца;

станарице и миграторне птице мочварице;

хиљаде биљних врста;

велики број ендемских врста.

Мочварна вегетација филтрира загађиваче, чинећи воду питком.

Влажна станишта пружају средства за живот милијарди људи у свијету и помажу у исхрани човјечанства.

Тресетишта складиште 30 % угљеника у земљишту.

Језера и ријеке обезбјеђују храну и лијекове.

Мангрове и корални гребени штите обалне заједнице од олујних удара, урагана и цунамија.

Влажна станишта годишње пружају услуге екосистема у вриједности од 47 билиона $, више од услуга добијених од шума, пустиња или травњака.

Природна влажна станишта у свијету су у континуираном опадању; данас покривају само дјелић своје првобитне површине, јер се вијековима постепено смањују исушивањем и конверзијом станишта.

Сматра се да је у појединим подручјима изгубљено и до 87 % влажних станишта од 1700. године, а стопа губитака повећава се крајем 20. вијека. Између 1970. и 2015. године површина природних влажних станишта смањена је око 35 %.

Просјечна годишња стопа губитка природних влажних станишта на основу WET индекса (Wetland Extent Trends Index) између 1990. и 2015. године износи -0.78 % годишње; три пута брже од просјечне годишње стопе губитка природних шума (-0.24 % годишње).

Насупрот томе, влажна станишта која су створили људи (углавном рижина поља и резервоари) готово су се удвостручила у наведеном периоду и сада представљају 12 % влажних станишта. Ипак, ово повећање није надокнадило губитак природних влажних станишта.

Главни узроци губитка влажних станишта данас су: исушивање за потребе пољопривреде и грађевинарства, загађење, прекомјерна експлоатација ресурса, инвазивне врсте и климатске промјене.

Између 1970. и 2014. године популација риба, птица, сисара, водоземаца и гмизаваца влажних станишта смањила се за 60 %.

Од 1970. године 81 % врста влажних станишта у унутрашњости копна и 36 % врста обалних и морских влажних станишта је у опадању.

Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN), која процјењује степен угрожености од изумирања биљних и животињских врста, показује да од преко 19.500 врста зависних од влажних станишта у свијету, једној четвртини (25 %) пријети изумирање; 25 % врста зависних од влажних подручја у унутрашњости копна (од преко 18 000 анализираних) глобално су угрожене, а 6 % критично угрожено; 23 % врста морских и обалних влажних станишта (од мање од 1500 анализираних) су глобално угрожене, а 1 % критично угрожено.

За скоро све таксоне које су процијењени у Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе глобални нивои пријетње су високи (> 10 % врста је глобално угрожено). Највећи ниво пријетње од глобалног изумирања утврђен је за: морске корњаче (100 % глобално угрожене), мегафауну зависну од влажних станишта (62 %), слатководне гмизавце (40 %), слатководне мекушце (37 %), водоземце (35 %), корале (33 %) и ракове (32 %).

Трендови RLI индекса (Red List Index) негативни су за све четири таксономске групе зависне од влажних станишта (сисаре, птице, водоземце и корале) што указује на повећање опасности од изумирања наведених врста. Тренд је најизраженији за корале (посебно угрожене избјељивањем повезаним са закисељавањем и загријавањем океана). Вриједности индекса најниже су за водоземце што указује да су они под највећом пријетњом. Од краја 1980-их, бројност птица водених станишта у сталном је опадању.