Топљење леденог покривача и пораст нивоа мора
Према подацима NASA, oд 2002. године Гренланд годишње губи 280 гигатона леда, а Антарктик у просјеку 147 гигатона годишње.
Извор: NASA
Извор: NASA
Утицај топљења леденог пкривача на Гренланду и Антарктику на Свјетски океан добро је документован. Ипак, највећи допринос порасту нивоа мора у 20. вијеку дало је топљење ледених капа и ледника смјештених у седам других региона: Аљаска, Канадски арктички архипелаг, Јужне Анде, високопланинска подручја Азије, Руски Арктик, Исланд и норвешки архипелаг Свалбард. Топљење леда у ових седам региона допринијело је са укупно 13 mm глобалном порасту нивоа мора између 2002. и 2019. године, а стопа пораста се повећала са 0,7 mm годишње у 2002. години на 0,9 mm годишње у 2019. години.
Студија објављена у часопису Nature показује да су ледници у свијету допринијели су са 27 ± 22 mm глобалном порасту нивоа мора од 1961. до 2016. године што чини 25‒30 % укупног осмотреног пораста нивоа мора. Погледајте карту која приказује допринос појединих регионалних ледника порасту нивоа мора од 1961. до 2016. године.
Постојеће стопе губитака ледника указују на то да би они скоро могли нестати у неким планинским предјелима током овог вијека, а свакако ће и даље доприносити порасту нивоа мора и након 2100. године.
Пораст нивоа мора узрокован је првенствено са два фактора која се односе на глобално загријавање: додатна вода из топљења леденог покривача и ледника и ширење морске воде док се загријава.
Сателитски подаци показују да се ниво Свјетског мора од 1993. године до данас повећао за 3,3 милиметра годишње.
Извор: NASA
Иако је пораст нивоа мора тешко „видјети“ гледањем у океан, његови ефекти врло су стварни. Погледајте видео који илуструје неке од основних посљедица пораста нивоа мора.
https://www.nature.com/articles/s41586-019-1071-0#citeas
https://www.facebook.com/NASAClimateChange/videos/202394267394749/